-„Ali­jans gru­pa” oče­ku­je da će od Vla­de Cr­ne Go­re do­bi­ti kon­ce­si­ju za uz­goj ri­be na otvo­re­nom mo­ru. To je ju­če na pre­zen­ta­ci­ji po­sve­će­noj no­voj eta­pi eko­lo­škog mo­ni­to­rin­ga mor­ske vo­de Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va, odr­ža­noj u ko­tor­skom In­sti­tu­tu za bi­o­lo­gi­ju mo­ra, sa­op­štio prof. dr Vi­ta­lij Ke­on­djan, pred­sjed­nik te ru­ske kom­pa­ni­je.
On je iz­nio po­da­tak da se, pre­ma pro­cje­na­ma te kom­pa­ni­je, na dva mje­sta u Bo­ko­ko­tor­skom za­li­vu na go­di­šnjem ni­vou uz­ga­ja iz­me­đu 200 i 300 to­na ri­be.
– Obim cr­no­gor­skog tr­ži­šta je 2.000 to­na go­di­šnje, a 80 do 85 od­sto ri­be ko­ja se do­vo­zi u Cr­nu Go­ru je za­mr­znu­ta. Vi­dje­li smo per­spek­ti­vu uz­ga­ja­nja ri­be u otvo­re­nom mo­ru, na du­bi­ni oko 50 me­ta­ra, sa vi­so­kim ste­pe­nom auto­ma­ti­za­ci­je. To bi bio ve­li­ki iz­voz ne sa­mo za tr­ži­šte Cr­ne Go­re već i za ci­je­li re­gi­on, u di­ja­pa­zo­nu od hi­lja­du ki­lo­me­ta­ra. Ri­ječ je o de­se­ti­na­ma hi­lja­da to­na go­di­šnje. Ka­da su u pi­ta­nju ta­kve ci­fre, ta­kva pro­iz­vod­nja ri­be za­i­sta po­sta­je ren­ta­bil­na, za­to što unu­tra­šnje tr­ži­šte u Cr­noj Go­ri ni­je to­li­ko pri­vlač­no za in­ve­sti­ci­je, re­kao je Ke­on­djan.
On je do­dao da teh­no­lo­gi­je ko­je pod­ra­zu­mi­je­va­ju si­stem ka­ve­za po­sto­je u Ru­si­ji, uklju­ču­ju­ći i voj­ne, te da se taj si­stem mo­že uklju­či­ti i u uz­ga­ja­nje ri­be.
– Mi ima­mo ta­kav si­stem u Ru­si­ji i uop­šte u svi­je­tu po­sto­ji trend ta­kvog na­či­na uz­ga­ja­nja ri­be. Taj pro­je­kat ni­je u su­prot­no­sti sa tu­ri­zmom, jer je ri­ječ o iz­vla­če­nju, od­no­sno uda­lja­va­nju tih ka­ve­za od oba­le, o nji­ho­vom po­sta­vlja­nju da­le­ko od oba­le, a na ko­jim mje­sti­ma, to je stvar In­sti­tu­ta za bi­o­lo­gi­ju mo­ra, pod­vu­kao je Ke­on­djan.
„Ali­jans gru­pa” pla­ni­ra pro­iz­vod­nju 20 hi­lja­da to­na ri­be go­di­šnje, ko­ja će bi­ti pla­si­ra­na i na tr­ži­šta evrop­skih dr­ža­va, Ru­si­je i dru­gih dje­lo­va svi­je­ta.
– To će omo­gu­ći­ti da se od ri­blje in­du­stri­je na­pra­vi još je­dan cr­no­gor­ski brend, kao što je i tu­ri­zam, ocje­nio je Ke­on­djan.
U okvi­ru na­cr­ta pro­stor­nog pla­na po­seb­ne na­mje­ne obal­nog pod­ruč­ja Cr­ne Go­re (PPPNOB), In­sti­tut za bi­o­lo­gi­ju mo­ra je pred­lo­žio po­god­ne lo­ka­ci­je za raz­voj ma­ri­kul­tu­re na otvo­re­nom mo­ru „Po­ten­ci­jal­ne zo­ne za ma­ri­kul­tu­ru”. Su­šti­na je uda­lja­va­nje ma­ri­kul­tu­re od oba­le i sma­nje­nje uti­ca­ja uz­go­ja na osta­le ak­tiv­no­sti u pri­o­ba­lju. Ti­me bi se ma­nje uti­ca­lo na eko­si­stem mo­ra, ne bi se ome­tao raz­voj tu­ri­zma i po­ve­ća­lo bi se snab­di­je­va­nje Cr­ne Go­re svje­žom ri­bom, što je neo­p­hod­no zbog po­ve­ća­nih tu­ri­stič­kih po­tre­ba.
U okvi­ru Ge­ne­ral­ne ko­mi­si­je za ri­bar­stvo Me­di­te­ra­na i Ko­mi­te­ta za akva­kul­tu­re te ko­mi­si­je, u na­šoj je ze­mlji u ne­ko­li­ko na­vra­ta ra­đe­na pre­zen­ta­ci­ja po­ten­ci­ja­la Cr­ne Go­re otvo­re­nog mo­ra za ma­ri­kul­tu­ru. Ko­ri­sti se pro­gram „A”, od­no­sno od­re­đi­va­nje po­ten­ci­jal­nih lo­ka­ci­ja za ma­ri­kul­tu­ru na osno­vu pre­ko sto­ti­nu pa­ra­me­ta­ra.
Ru­ko­vo­di­lac La­bo­ra­to­ri­je za ih­ti­o­lo­gi­ju i mor­sko ri­bar­stvo ko­tor­skog IBM-a dr Alek­san­dar Jok­si­mo­vić, pre­ci­zi­ra da je tre­nut­no ak­tu­el­no da se po­god­ne lo­ka­ci­je za uz­goj ri­be na otvo­re­nom mo­ru pre­po­zna­ju u bu­du­ćem PPPNOB.
– Sma­tra­mo da dio ma­ri­kul­tu­re tu mo­ra bi­ti pre­po­znat, što će otvo­ri­ti šan­su da se, pri­je sve­ga „Ali­jans gru­pa” i po­ten­ci­jal­ni part­ne­ri ko­jih ima­mo u Cr­noj Go­ri, ti­me ba­ve. De­talj­ne ana­li­ze lo­ka­ci­ja od­ra­di­će­mo onog tre­nut­ka ka­da plan bu­de usvo­jen i zna­će­mo tač­ne, ge­o­graf­skim ko­or­di­na­ta­ma, ogra­ni­če­ne i pre­ci­zi­ra­ne lo­ka­ci­je, ka­zao je on. U tom kon­tek­stu sli­je­di iz­ra­da fi­zi­bi­li­ti stu­di­je ko­ja će umre­ži­ti sve po­ten­ci­jal­ne bu­du­će ak­tiv­no­sti. Jok­si­mo­vić je pod­sje­tio da IBM ni­ka­da ni­je pre­po­ru­či­vao da se u za­li­vu Bo­ke da­lje raz­vi­ja uz­goj ri­be.
– Školj­ke su ne­što dru­go, tu ima pro­sto­ra za uz­goj, me­đu­tim za far­me ri­ba one se da­lje mo­ra­ju raz­vi­ja­ti na otvo­re­nom mo­ru, što je jed­na od do­brih bu­du­ćih ori­jen­ta­ci­ja pri­vre­de Cr­ne Go­re, ocje­nio je on.
Ina­če, rad na eko­mo­ni­to­rin­gu mor­ske vo­de Bo­ko­ko­tor­skog za­li­va ušao je u no­vu fa­zu jer se od mar­ta od­vi­ja per­ma­nent­no, po me­to­di pra­će­nja sr­ča­nog rit­ma školj­ki (Mus­sels watch). U akva­to­ri­ju­mu Ko­tor­skog za­li­va funk­ci­o­ni­šu dvi­je sta­ni­ce za kon­ti­nu­i­ra­ni eko­mo­ni­to­ring kva­li­te­ta vo­de za­li­va; is­pred In­sti­tu­ta i u re­o­nu Lju­te, na far­mi za uz­goj ri­be i školj­ki kom­pa­ni­je „Co­gi­mar”. Ku­plje­ne su sred­stvi­ma Svjet­ske ban­ke (u okvi­ru pro­jek­ta pr­vog Cen­tra iz­vr­sno­sti u bi­o­in­for­ma­ti­ci, kroz pro­je­kat HE­RIC, Mi­ni­star­stva na­u­ke) od kom­pa­ni­je „ Ali­jans gru­pa” ko­ja se u sa­rad­nji sa In­si­tu­tom, uz ra­ni­je do­ni­ra­nu sta­ni­cu, već de­set go­di­na ba­vi eko­mo­ni­to­rin­gom za­li­va.
Svjet­ska ban­ka je pro­jek­tom „Ke­ric” mi­ni­star­stvu za te ci­lje­ve do­di­je­li­la sred­stva za ku­po­vi­nu opre­me, an­ga­žo­va­nje i obu­ku mla­dih na­uč­ni­ka, re­kon­struk­ci­ju la­bo­ra­to­ri­ja za mo­ni­to­ring. Pro­jek­tom je pre­ci­zi­ra­no da sva na­uč­na is­tra­ži­va­nja mo­ra­ju na­ći pri­mje­nu u pri­vre­di, te je za­to i ključ­ni part­ner u ovom pro­jek­tu kom­pa­ni­ja „Co­gi­mar”. Je­dan od glav­nih ci­lje­va tog pro­jek­ta je po­ve­zi­va­nje na­u­ke i pri­vre­de, ta­ko da part­ner­stvo s „Co­gi­ma­rom” da­je mo­guć­nost da­ljeg ko­mer­ci­jal­nog ko­ri­šće­nja sta­ni­ce od stra­ne po­ten­ci­jal­nih za­in­te­re­so­va­nih stra­na u Cr­noj Go­ri i re­gi­o­nu. Ko­rist će bi­ti dvo­stru­ka: pro­iz­vo­đač će po­tvr­di­ti eko­lo­šku či­sto­ću svo­je pro­iz­vod­nje, a kon­tro­la ni­voa kva­li­te­ta vo­de za­li­va će bi­ti po­ja­ča­na. Ključ­ni part­ne­ri u ovoj na­uč­noj obla­sti su i Elek­tro­teh­nič­ki fa­kul­tet iz Pod­go­ri­ce i Cen­tar za eko­lo­ški nad­zor Ru­ske aka­de­mi­je na­u­ka i umjet­no­sti iz Sankt Pe­ter­bur­ga. U mi­kro­bi­o­lo­škim ana­li­za­ma vo­de i me­sa školj­ki, ta­ko­đe, ak­tiv­no uče­stvu­je In­sti­tut za jav­no zdra­vlje.B.Mar­ko­vić


Bez ri­zi­ka za tu­ri­zam

Za pro­iz­vod­nju ri­be da­lje od oba­le neo­p­hod­ni su ka­ve­zi ko­ji bi se spu­šta­li u vo­du, auto­ma­ti­zo­va­ni, kao pod­mor­ni­ce. Njih su raz­ra­di­li ru­ski na­uč­ni­ci i uspje­šno ih is­pro­bali u Ka­spij­skom, Cr­nom mo­ru i u Ita­li­ji. U sva­ki ka­vez mo­že sta­ti na oko 100 to­na ri­be. Jed­no pred­u­ze­će mo­glo bi naj­ma­nje da udvo­stru­či pro­iz­vod­nju ri­ba Cr­ne Go­re, bez ri­zi­ka za tu­ri­zam i mor­sku sre­di­nu.


Školj­ka­ma kon­tro­li­sa­ti či­sto­ću vo­de

No­ve sta­ni­ce su po­ve­za­ne sa već po­sto­je­ćom, ko­ju je „Ali­jans gru­pa” ra­ni­je do­ni­ra­la Agen­ci­ji za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne i IBM-u, za po­tre­be eks­pe­ri­men­tal­nog mo­ni­to­rin­ga sta­nja mo­ra. Pre­ma pro­ra­ču­ni­ma te ru­ske ko­map­ni­je, za bu­du­će po­kri­va­nje ci­je­log za­li­va ovim si­ste­mom mo­ni­to­rin­ga neo­p­hod­no je naj­ma­nje 10 do 12 sta­ni­ca.
– Tre­ba ima­ti u vi­du da je broj tu­ri­sta ko­ji po­sje­ću­je Bo­ku ve­o­ma ve­li­ki i ovaj si­stem školj­ki se mo­že is­ko­ri­sti­ti upra­vo za kon­tro­lu či­sto­će mo­ra, od­no­sno za­ga­đi­va­nja mo­ra ka­ko bi se mo­gao iden­ti­fi­ko­va­ti i ka­zni­ti onaj ko je za­ga­dio mo­re. Me­tod je ve­o­ma oči­gle­dan i mo­že bi­ti is­ko­ri­šćen čak i u ho­te­li­ma ko­ji bi mo­gli da de­mon­stri­ra­ju svo­jim po­sje­ti­o­ci­ma či­sto­ću mo­ra kao do­kaz nje­go­ve eko­lo­ške či­sto­će, tvr­di Ke­on­djan.
O na­či­nu na ko­ji se od­vi­ja eko­mo­ni­to­ring kva­li­te­ta mor­ske vo­de u za­li­vu me­to­dom pra­će­nja sr­ča­nog rit­ma školj­ki, go­vo­rio je i dok­to­rand u In­sti­tu­tu Mar­ko Ni­ko­lić, a or­ga­ni­zo­va­na je i po­sje­ta uz­ga­ja­li­šta „Co­gi­mar” bro­dom.